ISKUSTVA IZ FRANCUSKE – Intervju sa Aleksandrom Protićem

Danas donosimo inspirativnu priču o školovanju i građenju profesionalne karijere u Francuskoj.

Alensandar Protic intervju Kako na posao

KNP: Recite nam nešto o sebi?

Ja sam Aleksandar Protić i federalni sam savetnik Francuske Federacije za UNESCO. Pre dolaska na ovu funkciju sam višestruko bio vezan za UNESCO. Takođe se bavim i popularizacijom nauke: na Sorboni vodim memorijalni projekat Tesla, a u Srbiji sa prijateljima i kolegama organizujem Tesla Global Forum, godišnji skup posvećen obrazovanju, nauci i kulturi.

KNP: Šta ste studirali, da li ste bili aktivni tokom studija i koliko Vam je to pomoglo u karijeri?

Magistrirao sam na Sorboni u oblasti interkulturne komunikacije, a kasnije se specijalizovao u srodnim oblastima u Americi, Rusiji, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Tokom studija sam uvek paralelno i radio, i bio posvećen sportu i društvenom aktivizmu. Taj ritam, koji je ponekad naporan, uvek je i plodonosan.

KNP: Kada i zašto ste odlučili da odete u Pariz? 

Posle završene prve beogradske gimnazije, želeo sam da studiram prava u Beogradu, ali sticaj više okolnosti me je odveo u Pariz. Kao klinac sam pročitao sve knjige Viktora Igoa zahvaljujući biblioteci moje majke. Moj otac je međunarodni šampion u džudou i najfascinantniju pobedu, koja se često  prepričavala, je ostvario upravo u Francuskoj. Deo sam generacije koja je proživela ratove, za vreme kojih su ljudi u Srbiji mogli da za mesečnu platu kupe jednu čokoladu. Divni porodični prijatelji iz Pariza su nam, u to teško vreme, slali čitave pakete namirnica, pa su mom bratu i meni  francuski slatkiši bili najslađi na svetu.

Alensandar Protic intervju Kako na posao

KNP: Da li ste u početku imali poteškoća u snalaženju s obzirom na kulturološke razlike?

Odlazak u bilo koju stranu zemlju zahteva prilagođavanje jeziku, običajima i mentalitetu. Svest o neophodnosti adaptacije i stalnog učenja mi je olakšala taj put. Navešću jedan kulturološki  quidproquo. Kada su me  Francuzi pozvali na večeru, tražili su da donesem hleb i dezert, a ako imam da ponesem i neki sir. Ja sam začuđen tom porudžbinom pomislio da idemo na piknik. Kasnije sam uvideo da je običaj u Parizu da svako od gostiju donese po neki deo obroka sto je zapravo praktično. Ipak, jako me zabavlja pomisao na to kako bi u Srbiji reagovala neka domaćica da joj gost za slavu donese pogaču i kolače.

KNP: Kako funkcioniše Francuska Federacija za UNESCO ?

Ta Federacija je pod okriljem Francuske nacionalne komisije za UNESCO, finansirana od strane Uneska, francuskog Ministarstva prosvete i francuskog Ministarstva omladine i sporta. Federacija trenutno broji oko dve stotine udruženja: UNESCO klubova, acocijacija, centara i teritorija i deo je međunarodne organizacija mreža za UNESCO. Prema rečima bivšeg generalnog direktora Uneska, Koišira Macure, ove mreže igraju ključnu ulogu u ispunjavanju Uneskove misije. Osnovni ciljevi su, ukratko, promocija ideala Uneska i njihova implementacija; prosvetni, naučni, kulturni i mirovni aktivizam.

KNP: Kako ste došli do pozicije federalnog savetnika Francuske UNESCO federacije ?

Na Sorboni sam prvi put učio o Unesku. Ciljevi te organizacije i angažman civilnog društva pri Unesku su me jako zainteresovali i pokrenuli da se uključim još kao student. Predsedavao sam UNESCO klubu Univerziteta Sorbona, radio u delegaciji Srbije pri Unesku i na Uneskovim međunarodnim projektima. Predsedavao sam univerzitetskim i omladinskim savetima Francuske federacije za UNESCO. Za svoje aktivnosti sam nagrađivan i verujem da je sve to zajedno rezultiralo izborom na ovu funkciju.

KNP: Na osnovu iskustva u Francuskoj i u Srbiji, koje su  razlike u odnosu poslodavaca i zaposlenih?

Razlike su mnogobrojne i ta analiza bi zahtevala mnogo više prostora. Zaposleni u Francuskoj su zakonom zaštićeniji od poslodavca, ali se više i bore za svoja prava. U prilog tome, šaljivo bih podsetio da je štrajk francuski specijalitet.

KNP: Vodili ste projekte i držali predavanja na elitnim univerzitetima i institucijama uključujući i Harvard. Koji su najveći izazovi u tim centrima znanja i moći ?

Ti centri zahtevaju veliki rad, posvećenost i požrtvovanost, i to je vec dovoljno izazovno. Izuzetno sam zahvalan životu na prilici da delujem u takvoj sredini. Održavam te kontakte i planiram rad na velikim i još izazovnijim projektima.

KNP: Na koji projekat ili poslovni uspeh ste posebno ponosni?

Tesla global forum tokom 4 dana okuplja mnogo talentovanih studenata kojima na Fruškoj gori prenosimo, na kreativan i zanimljiv način, znanja o velikanima poput Tesle, o baštini, inovacijama, prirodnim i društvenim naukama. Na zatvaranju prošlogodišnjeg foruma, izuzetno sam bio ponosan na ceo naš tim kada vidim zahvalnosti i motivaciju koju nam pokazuju studenti-polaznici foruma.

KNP: Šta biste savetovali mladima koji žele da započnu ili nastave svoju karijeru u inostranstvu?

Da se ne boje novih ljudi, znanja i situacija, da usvoje najbolje, ali da ne zaborave ono najkvalitetnije i najuniverzalnije iz svoje zemlje.

KNP: Gde vidite Vašu karijeru u naredom periodu?

U interkulturnom i prosvetnom kontekstu.

KNP:  Šta za Vas znači biti self-made?

Neki uspeh ili želju možemo dobrim delom da ostvarimo svojim radom i upornošću. Ali verujem da je stalno preispitivanje i suštinski rad na sebi presudan. Neizostavni sastojak tog ličnog recepta je i dobar odnos prema  ljudima koji nas okružuju.

Advertisements

Categories: Uspešne priče

Admin

www.kakonaposao.com

mesto za komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s