PREDUZETNIŠTVO KAO NAČIN BALANSIRANJA MAJČINSTVA I POSLA – Intervju sa Sonjom Dakić, DajDaj pelene

Danas vam predstavljamo Sonju Dakić, mamu Zare i Zvezdana,  idejnog tvorca i suvlasnika kompanije DajDaj pelene. Završila je srednju školu za dizajn u Beogradu i sa devetnaest godina dobila prvi stalan posao. Narednih deset godina je radila na raznim pozicijama, od kurira do dizajnera, u privatnim, državnim, malim i velikim firmama. Kada je započela karijeru  1997. godine računari su tek ulazili u široku upotrebu i u tome je prepoznala veliki potencijal. To je navelo da pohađa razne kurseve i usavršava svoja znanja.

Da li ste studirali i od kakvog značaja je to bilo za Vašu karijeru?

Nisam studirala, pokušala sam da upišem psihologiju godinu dana posle srednje škole i nisam prošla prijemni. Ubrzo posle toga dobila sam prvi posao i ušla sam u poslovni svet  željna znanja. Imala sam sreću da radim sa izuzetnim ljudima koji su rado delili svoja znanja sa mnom, a ja sam upijala sve i uvek davala maksimum od sebe, bez obzira za koliku platu sam radila.

 

Mogu slobodno reći za sebe da sam štreberski primer neformalnog obrazovanja pošto i dan danas pratim i biram razne edukacije na kojima usavršavam sebe, poslovno i privatno. Verujem da čovek treba da uči dok je živ.

Kako ste započeli ovaj posao i došli na ideju da pravite pelene? Po čemu se on razlikuje od vaših prethodnih poslova?

Sanja Dakic Daj Daj peleneIdeja je rođena sa mojom ćerkom Zarom 2008. godine. Već u prvim danima po izlasku iz porodilišta shvatila sam da se količina đubreta koju izbacujemo duplirala i to mi se nije dopalo. Istražujući po internetu otkrila sam da svaka beba tokom dve godine iza sebe ostavi jednu tonu prljavih pelena na deponiji i da će one tamo ostati više od sto godina. Odlučila sam da pronađem bolje rešenje, saznala sam da postoje moderne platnene pelene u svetu, ali tada je bio priličan problem kupiti ih preko interneta. Na kraju posle višemesečne potrage i poručivanja pelena preko prijatelja iz Hrvatske, moj muž je došao na ideju da ih mi proizvodimo ovde.

Za mene kao grafičkog dizajnera tekstil je bio jedno sasvim novo polje, ali me je privlačila ideja da radim nešto svoje, nešto do čega mi je zaista stalo.

Možete li nam reći koji su to izazovi sa kojima se žene preduzetnice susreću u Srbiji?

Mislim da izazovi postoje bez obzira na pol, ono što je kod žena svakako evidentno jeste taj osećaj da trebamo u jednom trenutku izabrati porodicu ili posao, da nikako ne možemo biti uspešne na oba polja istovremeno. Ja sam definitivno dokaz da je to moguće – kod mene su preduzetništvo i roditeljstvo došli u istom trenutku i tako su se razvijali i rasli.

Mislim da je danas za žene preduzetništvo možda jedini način na koji možemo izbalansirati ova dva sveta. Vodeći svoj posao same raspoređujemo svoje vreme, to ne znači da radimo manje, to znači da drugačije organizujemo vreme.

Dete je kao posao – u njega ulažete svoje vreme, znanja, učite uz put sve što treba i gledate kako vaše malo čedo raste, pravi prve korake i to vas čini neverovatno ponosnim.

Opišite kako izgleda jedan Vaš radni dan?

Ustajem pre 7, spremam sebe pa decu, Zaru vodim u školu, Zvezdana u vrtić i onda se vraćam kući  da radim ili idem u proizvodnju. Nekada ih naravno muž vozi pa ja kada ih ispratim najčešće odmah sedam za kompjuter i prolazim kroz mailove i poruke.

Najveći deo posla radim od kuće, što je ponekad prilično izazovno jer ima trenutaka kada biram da li ću oprati sudove ili odgovoriti na mailove. Oko 3-4 popodne muž ili ja idemo po decu, provodimo popodne kod kuće ili idemo negde i uveče kada stavimo decu na spavanje svako seda ponovo za svoj računar. Ima dana kada popodne imam obaveza koje su vezane za posao, i onda opet uskače muž ili moja mama da pričuvaju decu. Podrška porodice je svakako presudna da bi žena mogla da vodi privatan posao.

S obzirom da niste imali iskustva u ovoj oblasti, koliko vremena Vam je trebalo da postavite biznis?

Sanja Dakic Daj daj pelene intervju  Kako na posao (2)Za mene najznačajnija stvar u razvoju našeg preduzeća je činjenica da u tome nisam bila sama. Od prvog trenutka sve sam radila zajedno sa mojom kumom Violetom Matijević i to je ono što celu priču čini mnogo lakšom. Ni ja ni ona nismo znale ništa o tekstilnoj industriji kada smo krenule, imale smo dobru volju, ideju i puno entuzijazma. Zahvaljujući prijateljima i nekim sasvim novim ljudima u našim životima uspele smo da pokrenemo celu stvar. Trebalo nam je godinu dana da dobijemo prvu pelenu sa kojom smo bile zadovoljne, a skoro četiri godine da naš posao postane profitabilan. Uložile smo sopstveni novac i kupile mašine, materijale i platile žene da šiju u našoj radionici.

Kako je tekao razvoj modela koje danas nudite?

Modele smo testirale i usavršavale kako su moja deca rasla. Na početku radile smo samo jedan model pelene, a onda smo vremenom razmišljale, slušale sugestije mama i gledale druge firme i njihove modele i tako smo razvijale nove proizvode. Mnogo nam je značila svaka kritika i sugestija koju bi dobile, zahvaljujući tome smo pravile izmene i neke sasvim nove proizvode do kojih nikada same ne bi došle. Tako od prošle godine, upravo na zahtev mama, pravimo uloške za žene i spremamo nove proizvode.

Daj Daj pelene

Kako ste se predstavili tržištu i dobili prve kupce?

Kada smo počele sa prodajom Violeta je imala radnju na Vračaru, gde je prodavala bebi garderobu i tu smo prvo stavile pelene u prodaju. Uporedo sa tim postavile smo i naš prvi sajt preko koga su mogle da se poruče pelene. Radnja se vrlo brzo pokazala kao neisplativa za nas jer je neko uvek morao da bude tu, pritom smo prodavale proizvod za koji niko nije znao da postoji. Posle godinu dana zatvorile smo radnju i okrenule se samo internet prodaji i promociji putem Facebook-a. Uporedo sa tim učestvovale smo na svim sajmovima i festivalima i na taj način dolazili u direktan kontakt sa kupcima. Posle tri godine prodaje putem sajta ponudile smo jedan proizvod lancu dečijih robnih kuća, ali su njihovi uslovi bili isuviše nepovoljni za nas kao male proizvođače. Nastavile smo da radimo preko sajta i da se pojavljujemo svuda gde smo imale priliku. Godinu dana kasnije zvali su nas ponovo na sastanak gde smo saznale da se naši proizvodi traže u njihovim radnjama i da možemo dogovoriti druge uslove. Od tada imamo veoma uspešnu saradnju sa njima i nekoliko novih radnji, tako da od januara 2016. naši proizvodi se mogu naći u čak 39 prodavnica širom Srbije. Ono što je interesantno jeste da i dalje više od 50% prodaje obavimo preko našeg sajta ili FB stranice.

Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočili tokom karijere?

Najveći izazov je bio preživeti prve četiri godine. Kada smo postavljale posao, Violeta i ja smo se složile da želimo da stvorimo jedan fer odnos unutar firme tako da svi koji rade sa nama budu pre svega plaćeni na vreme, žene koje rade u našoj radionici i naši dobavljači, a da ako nešto ostane mi sebi na kraju isplatimo platu. Prve četiri godine smo sav prihod ulagale u posao i sebi smo plaćale gorivo za kola i mobilni telefon. Naravno, sve to ne bi bilo moguće bez podrške pre svega naših muževa, a onda i ostalih članova porodice i naših prijatelja koji su nam pomagali na razne načine. Nekoliko godina nismo išli na more i živeli smo skromnije, ali smo gradili jednu priču u koju smo svi verovali. Nadam da će moja deca jednoga dana iz svega ovoga izvući pouku da nije lako ostvariti svoje snove, da na njima treba ozbiljno da se radi, ali je zato osećaj zadovoljstva postignutim zaista sjajan i vredan svega toga.

Na koji projekat ili poslovi uspeh ste posebno ponosni?

Naša mala radionica je napravila jedan sjajan proizvod i jedini smo tekstilni proizvod u Srbiji koji nosi Eko znak Republike Srbije. Nama je to dokaz da jedno malo preduzeće uz puno vere i ulaganja može napraviti nešto izuzetno. Pored toga, prošle godine smo dobile Specijalno priznanje za inovativnost Cvet uspeha za ženu zmaja od strane Udruženja poslovnih žena Srbije. Svaka nagrada i priznanje znače, oni su potvrda uloženog rada i prilika da se osvrnemo iza sebe i pogledamo šta smo sve uradili. Nekada od dnevnih situacija koje rešavamo izgubimo tu širu sliku, a ona nam ustvari daje snagu da idemo dalje i budemo još bolji.

Daj Daj pakovanje

Šta biste savetovali mladima koji su na početku svoje poslovne karijere?

Da budu radoznali i smeli, da otkriju šta ih interesuje i da se tome posvete. Da nađu dobrog mentora uz koga će učiti i dalje se razvijati. Nema boljeg učenja od rada i svaki posao će nas nečemu naučiti.

Kako komentarišete poslovnu klimu u Srbiji?

Danas se dosta govori o preduzetništvu u Srbiji i mislim da je to sjajno, daje ljudima nove uvide i informacije. Postoje programi podrške, gde možete dobiti novac, podršku ili mentorstvo, što je zaista sjajno. Nije lako uspeti i opstati na tržištu, ali je danas možda više nego ikad pre moguće pokušati i to je ono što trebamo imati na umu. Bitno je naći okruženje koje će Vas podržati, bez obzira na krajnji ishod, ja iskreno verujem da je preduzetništvo sjajna životna škola.

Naravno, realnost je takva da vi čim otvorite firmu vi ste posle mesec dana dužni državi! Pokretanje posla zahteva puno ulaganja, novca i vremena, ali ako radite na nečemu do čega Vam je stalo, onda sam sigurna da će se vrata pred vama otvarati, naše je samo da budemo uporni i da radimo u skladu sa svojim vrednostima najbolje što možemo. Na kraju dolazimo do onog čuvenog pitanja – U šta želimo uložiti svoj život?

Kada zapošljavate šta je to što najviše cenite kod saradnika?

Bitno mi je da delimo slične vrednosti, da shvatimo da radimo za isti cilj i da je svako odgovoran za svoj deo posla.

Koji su planovi Vaše kompanije u naredom periodu?

Aktivno radimo na tome da plasiramo svoje proizvode van granica Srbije. Početkom godine izlagale smo na sajmu u Nemačkoj sa još dva mala proizvođača iz Srbije (Gugadžina i Archiplay). Već godinama se udružujemo sa drugim malim proizvođačima iz Srbije i zajedno idemo na sajmove. Na taj način smanjujemo troškove i ulaganja, a sa druge strane razmenjujemo iskustva i međusobno se podržavamo. Nadamo se da ćemo do kraja godine zajedno naći i distributera za EU tržište. Na osnovu analiza tržišta verujemo da imamo konkurentan proizvod, po ceni i kvalitetu.

Šta za Vas znači biti self-made?

Znači biti odgovoran za svoj život, svoje greške i uspehe, za svoju sreću i osećaj ispunjenosti koji imate kada radite nešto u šta verujete celim bićem. Kada možete stati ponosno iza onoga što radite  svojim imenom i prezimenom.

Meni je preduzetništvo promenilo život na način koji nisam mogla da zamislim i sutra da se sve završi, ni jednoga trenutka mi nije žao zbog svega što sam prošla. Upoznala sam divne ljude, preživela divne i ponekad teške trenutke, naučila toliko toga i bila na mestima o kojima nisam ni razmišljala da je moguće posetiti. Jedna mala devojčica koja je želela da postane bibliotekarka je držala govor na TEDx konferenciji u Beču – i to je potpuno fantastično!

 

Pogledajte Sonjino izlaganje u Vršcu na WWVrsac.

Ukoliko imate dodatna pitanja ili vam je potrebna pomoć oko aplikacionog procesa kontaktirajte nas.

 

Advertisements

Categories: Poslovi, Srbija, Uspešne priče

Admin

www.kakonaposao.com

mesto za komentar

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s